SpaceX je nedavno zapalio motore na svojoj najnovijoj svemirskoj letelici Starship kao pripremu za nadolazeći testni let, koji bi mogao biti za samo nekoliko nedelja. Kompanija je izvela “statičko paljenje” sa gornjim stepenom svemirske letelice Starship visoke 50 metara (165 stopa) u petak popodne (26. jula) u svojoj Starbase bazi blizu grada Braunsville u južnom Teksasu. Fotografije i video ovog događaja postavili su na platformu X.

Statička paljenja, gde se motori kratko pale dok letelica ostaje pričvršćena za lansirnu ili testnu platformu, su uobičajena priprema pred lansiranje. Prošlog meseca, SpaceX je obavio statično paljenje sa prvim stepenom iste letelice 15. jula. Trenutno je neizvesno tačno kada će peti let biti izveden, ali se očekuje krajem avgusta ili početkom septembra.

Letelica Starship je najveća i najmoćnija raketa ikada napravljena; kada je u potpunosti sastavljena, dostiže visinu od skoro 122 metra (400 stopa). Obe faze letelice — svemirska letelica Starship i booster Super Heavy — su dizajnirane da budu potpuno i brzo ponovo upotrebljive. SpaceX veruje da će kombinacija snage i ponovne upotrebljivosti Starshipa biti revolucionarna, čineći naseljavanje Meseca i Marsa ekonomski izvodljivim. NASA je već uključena u projekat, jer je odabrala Starship za prvu misiju s ljudskom posadom u okviru programa Artemis za istraživanje Meseca.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Najnovija istraživanja su pokazala da je Dimorfos nastao od materijala izbačenog sa Didimosa pre oko 0,3 miliona godina.

Naučnici su koristeći slike prikupljene tokom NASA-ine DART misije (Double Asteroid Redirection Test) stvorili detaljniju sliku meta asteroida Didimos i Dimorfos. Cilj ove misije je bio da se vidi kakav bi uticaj imala takva sudara na oba tela, što će pomoći u boljem planiranju planetarne odbrambene misije za preusmeravanje asteroida koji preti Zemlji.

Istraživački tim predvođen Olivijeom Barnuijem sa Univerziteta “Johns Hopkins” analizirao je površinu Didimosa i Dimorfosa. Otkriveno je da Didimos ima grubu površinu sa velikim stenama i kraterima na visokim uzvišenjima, dok je na niskim uzvišenjima površina glatkija. Dimorfos ima stene različitih veličina i uglavnom je bez kratera, ali ima nekoliko pukotina.

Istraživanja su utvrdila da je Dimorfos formiran od materijala koji je izbačen sa Didimosa i sakupljen gravitacijom. Starost tih asteroida procenjena je pomoću broja kratera, pri čemu je utvrđeno da je Didimos star oko 12,5 miliona godina, dok je Dimorfos star oko 0,3 miliona godina.

Dalja istraživanja pokazala su da su stene na Dimorfosovoj površini nastajale u različitim vremenskim periodima, što sugeriše da su direktno nasledile materijal od Didimosa. Proučavanje pukotina i stanja površine asteroida ukazalo je i na prisustvo “termalnog zamora,” što je proces brzog nastanka mikro-pukotina u steni usled promene temperature.

Ova otkrića omogućavaju detaljniju sliku sistema Didimos pre sudara sa DART-om i mogu pomoći u budućim misijama poput ESA-ine Hera misije koja će dodatno istražiti ovaj sistem asteroida.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Habl teleskop je zabeležio gustu loptu sa milionima zvezda unutar galaksije koja orbitira oko Mlečnog puta. Njegovo drevno poreklo otvara velika pitanja o tome kako galaksije nastaju i rastu.

Nova slika Habla prikazuje NGC 2005, globularni klaster smešten u Velikom Magelanovom oblaku, koji je satelitska galaksija Mlečnog puta. Ovaj globularni klaster se sastoji od gravitaciono vezane grupe desetina hiljada ili miliona zvezda. Veruje se da su globularni klasteri stari milijardama godina. Oko 150 njih je poznato da postoji u halo Mlečnog puta, i oni orbitiraju oko njegovog centra u pravcu suprotnom od većine drugih objekata u našoj galaksiji, što podržava teoriju da su zarobljeni tokom spajanja Mlečnog puta sa drugim galaksijama.

NGC 2005 je savršen primer za proučavanje jer postoji van Mlečnog puta, ali je dovoljno blizu da se pažljivo prouči. To je verovatno ostatak – možda i jezgro – patuljaste galaksije koja je odavno konzumirana.

Veliki Magelanov oblak može se lako videti sa južne hemisfere kroz mali teleskop ili dvogled. Ova galaksija sadrži globularne klastere, guste zvezdane skupine i Tarantula maglinu, supermasivnu verziju Orionove magline u Mlečnom putu.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Krajem jula, očekuje nas izvanredno astronomsko događanje sa dva meteorska pljuska koja će se pojaviti gotovo istovremeno. Južni Delta Akvaridi dostignuće vrhunac aktivnosti, dok će istovremeno manji pljusak, Alfa Kaprikornidi, takođe biti vidljiv.

Južni Delta Akvaridi se dešavaju svake godine tokom kraja leta u Severnoj Americi. Vrhunska aktivnost ove godine će biti u rano jutro u utorak, sa očekivanih 15 do 20 meteora vidljivih po satu na severnoj hemisferi, pod tamnim nebom, dok će na južnoj hemisferi posmatranje biti još bolje. Ovaj meteorski pljusak traje sve do 21. avgusta.

U isto vreme, meteorski pljusak Alfa Kaprikornidi očekuje oko pet meteora po satu i traje sve do 15. avgusta.

Ovi meteorski pljuskovi potiču od ostataka kometa. Južni Delta Akvaridi verovatno potiču od komete 96P/Mačholz, dok Alfa Kaprikornidi potiču od komete 169P/NEAT.

Najbolje vreme za posmatranje meteorskih pljuskova je između ponoći i zore, uz tamno nebo daleko od gradskih svetala i bez oblaka. Korisno je izbegavati gledanje u ekran telefona kako bi se oči privikle na tamu.

Sledeći veliki meteorski pljusak biće Perseidi, sa vrhuncem sredinom avgusta.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

NASA-ina letelica Voyager 1, najudaljenija svemirska letelica, ponovo je potpuno operativna, sa sva četiri naučna instrumenta koja vraćaju iskoristive podatke na Zemlju. Problemi su počeli u novembru 2023. godine kada je Voyager 1 prestao da šalje razumljive podatke, umesto toga slajući nerazumljive informacije. Tim inženjera je uspeo da identifikuje problem sa podsistemom za prenos podataka i da pronađe rešenje. Na April 20, 2024, Voyager 1 je poslao razumljive podatke sa dva instrumenta, a sada su operativna i preostala dva instrumenta. Iako je letelica stara 46 godina, nastavlja da pruža vredne informacije iz neistraženog međuzvezdanog prostora, udaljenog 24 milijarde kilometara od Zemlje. Misija Voyager 1 je već daleko nadmašila početne ciljeve, koji su uključivali proučavanje Jupitera i Saturna. Tim sada radi na daljem održavanju letelice, uključujući resinkronizaciju softvera i održavanje digitalnog rekorder plazemskih talasa.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Hablov svemirski teleskop je ponovo započeo naučne operacije u režimu rada sa jednim žiroskopom nakon što je jedan od preostala tri žiroskopa proglašen sumnjivim. Naučne operacije su nastavile u petak, 15. juna 2024. godine, ali sa “manjim ograničenjima,” kako je opisao tim koji upravlja Habluom. Inženjeri planiraju da nadgledaju sumnjivi žiroskop u nadi da će se stabilizovati i ponovo biti upotrebljiv.

Za sada, Hablov svemirski teleskop koristi jedan žiroskop, dok je drugi u rezervi za “buduću upotrebu.” Prema NASA-i, postoji smanjenje efikasnosti operacija od 12 procenata tokom rada sa jednim žiroskopom zbog dodatnog vremena potrebnog za usmeravanje teleskopa na naučnu metu. Ovaj režim rada smanjuje oblast neba koju Habl može pokriti, zbog čega bi prolazni događaji ili mete od posebnog interesa mogli biti propušteni.

Sveukupno, NASA procenjuje da će produktivnost biti smanjena za “približno 20 do 25 procenata” u poređenju sa radom sa tri žiroskopa. Ipak, Habl je bio izuzetno produktivan teleskop tokom 34 godine od svog lansiranja i režim rada sa jednim žiroskopom će mu omogućiti da nastavi sa radom još nekoliko godina.

NASA predviđa da će Habl nastaviti sa otkrićima tokom ove decenije i možda čak i sledeće, radeći u saradnji sa drugim opservatorijama, kao što je James Webb svemirski teleskop, u korist čovečanstva.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Sunce je na pragu značajnog događaja: preokreta magnetnog polja. Ovaj fenomen se dešava otprilike svakih 11 godina i označava važnu fazu u solarnom ciklusu. Preokret polariteta ukazuje na polovinu solarnog maksimuma, vrhunac solarne aktivnosti, i početak pomeranja ka solarnom minimumu. Poslednji put kada je Sunčevo magnetno polje preokrenuto bilo je krajem 2013. godine.

Solarni ciklus, koji traje oko 11 godina, pokreće Sunčevo magnetno polje i pokazuje se kroz učestalost i intenzitet pega na Suncu. Tokom solarnog maksimuma, trenutne procene predviđaju da će se to dogoditi između kraja 2024. i početka 2026. Haleov ciklus, koji traje otprilike 22 godine, obuhvata dva solarna ciklusa i uključuje preokret i povratak magnetnog polja Sunca u prvobitno stanje.

Tokom solarnog minimuma, Sunčevo magnetno polje je blizu dipola sa jednim severnim i jednim južnim polom, slično Zemljinom magnetnom polju. Kako se pomeramo ka solarnom maksimumu, Sunčevo magnetno polje postaje složenije. Do trenutka kada solarni maksimum prođe i stigne solarni minimum, Sunčevo magnetno polje se ponovo vraća u dipol, ali sa promenjenim polaritetom.

Preokret u polaritetu se dešava postepeno i može trajati godinu-dve, ali može značajno varirati. Na primer, severno polarno polje tokom solarnog ciklusa 24, koji se završio u decembru 2019, preokrenuto je tek nakon skoro pet godina. Dok preokret magnetnog polja možda zvuči dramatično, nije znak predstojeće apokalipse.

Preokret magnetnog polja može imati blagotvorne efekte za Zemlju, kao što je jačanje zaštite od galaktičkih kosmičkih zraka, visokoenergetskih subatomskih čestica koje mogu oštetiti svemirske letelice i predstavljati opasnost za astronaute. Naučnici će pomno pratiti predstojeći preokret i njegove moguće efekte na sledeći solarni ciklus.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Nova tehnika koja koristi femtosekundne lasere mogla bi revolucionisati izgradnju kvantnih računara. Istraživački tim iz Lawrence Berkeley National Laboratory uspeo je da stvori i precizno pozicionira kvantne bitove (qubits) u silicijumu ubrizgavanjem vodonika. Ova metoda omogućava kreiranje kvantnih emitera na zahtev, što je ključno za programabilne kvantne arhitekture i mreže. Kvantni računari su sposobni da rešavaju složene probleme mnogo brže od trenutnih superkompjutera, a nova tehnika pomaže u stvaranju pouzdanih kvantnih čvorova koji se mogu koristiti za sigurnije kvantne internet mreže. Očekuje se da će ova tehnologija unaprediti industriju kvantnog računarstva i omogućiti nova saznanja u oblastima kao što su zdravlje i veštačka inteligencija. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

SpaceX beleži značajne uspehe sa Starship letom 4, gde su Booster 11 i Ship 29 postigli važne ciljeve. Ovaj uspeh donosi važne promene za buduće letove, posebno u oblasti Termalnog Zaštitnog Sistema (TPS). Let 4 se izdvojio po uspešnom vertikalnom sletanju Boostera 11 u Meksičkom zalivu, i kontrolisanom povratku Ship 29 kroz atmosferu uprkos oštećenjima na krilima. SpaceX inženjeri već rade na unapređivanju TPS-a i jačanju pločica radi zaštite budućih letova.

Za let 5, SpaceX planira da prilagodi dizajn toplinskog štita i da unese poboljšanja nakon problema sa letom 4. Booster 12, koji čeka statički test, biće prvi koji će pokušati potpuno kontrolisano sletanje. Ova priprema uključuje i temeljne promene u strukturi Orbitalne Lansirne Rampe B, sa novim čeličnim stubovima ispunjenim betonom.

Ovaj napredak ukazuje na značajne tehnološke inovacije koje donose poboljšanja u efikasnosti i sigurnosti budućih misija, dok SpaceX nastavlja sa nadogradnjom svojih sistema za sledeći letni ciklus.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]

Naučnici širom sveta s nestrpljenjem iščekuju kosmički događaj nove koji će izgledati kao da dodaje “novu zvezdu” na noćno nebo negde između sada i septembra, prema podacima NASA-e. Taj spektakl će biti toliko sjajan da će biti vidljiv golim okom.

“Ovo je događaj koji se dešava jednom u životu i stvoriće mnogo novih astronoma, pružajući mladim ljudima kosmički događaj koji mogu sami posmatrati, postavljati svoja pitanja i prikupljati sopstvene podatke,” rekla je dr Rebekah Hounsell, pomoćna naučna istraživačica specijalizovana za novine u NASA-inom Centru za svemirske letove Goddard u Greenbeltu, Maryland.

Sistem poznat kao T Coronae Borealis, ili jednostavno “T CrB”, je mali binarni zvezdani sistem smešten u severnom delu galaksije Mlečni put, na oko 3,000 svetlosnih godina od Zemlje. Sistem se sastoji od belog patuljka – mrtve zvezde veličine Zemlje sa masom sličnom našoj Suncu – koji polako otima vodonik od drevnog crvenog giganta. Oko svakih 80 godina, vodonik sa crvenog giganta se nakuplja na površini belog patuljka i izaziva nasilnu termonuklearnu eksploziju koja izbacuje vodonik u svemir u vidu spektakularnog svetlosnog šoua.

Posmatrači na Zemlji će imati dojam kao da se nova zvezda pojavila na nebu. Poslednja nova na T CrB bila je 1946. godine, a prvo zabeleženo viđenje se dogodilo pre više od 800 godina od strane opata u Nemačkoj.

Hounsell objašnjava da se nova ne treba mešati sa supernovom, koja se dešava kada masivna zvezda eksplodira na kraju svog životnog ciklusa, uništavajući se u tom procesu. U slučaju nove, patuljasta zvezda ostaje netaknuta, ali izbacuje nagomilani materijal u blještavom bljesku. Očekuje se da će se događaj desiti do kraja leta, jer binarni sistem pokazuje slične obrasce ponašanja onima koji su viđeni pre događaja 1946. godine.

[ Prevod originalnog članka ]

[ Originalni članka ]