NASA-in teleskop James Webb snimio je aurore na Neptunu u izuzetnim detaljima, obezbeđujući prvo snažno otkrivanje još od preleta Voyagera 2 1989. godine. Prethodni pokušaji posmatranja ovih svetlucavih svetala bili su delimično uspešni u ultraljubičastoj svetlosti, ali Webbova infracrvena tehnologija je donela nove uvide. Aurore na Neptunu, za razliku od onih na Zemlji, pojavljuju se na srednjim geografskim širinama zbog jedinstvene strukture magnetnog polja. Naučnici su primetili da se Neptunova atmosfera značajno ohladila od 1980-ih, što potencijalno utiče na vidljivost aurora. Otkrića, objavljena u časopisu Nature Astronomy, predstavljaju značajno dostignuće u razumevanju atmosferskih fenomena spoljnjeg solarnog sistema.
Month: March 2025
Teleskop napravljen u Kanadi beleži najranije svetlo iz Velikog praska
Kanadski Atacama Cosmology Telescope, smešten u visokim pustinjama Čilea, uspešno je zabeležio podatke o kosmičkom mikrotalasnom pozadinskom zračenju (CMB), koje predstavlja prvo svetlo emitovano nakon Velikog praska, pre približno 14 milijardi godina. Sa svojim poslednjim kompletom podataka koji su nedavno analizirani, ovaj teleskop je ispunio svoju misiju mapiranjem ovog drevnog sjaja, pružajući uvid u najranije faze razvoja univerzuma. Ovo zračenje označava prvi prelaz iz vrele plazme u gas i predstavlja početak evolucijskog puta univerzuma ka formiranju zvezda i galaksija. Projekat, podržan od međunarodnog tima, je značajno uspeo u mapiranju temperature i polarizacije ovog praiskonskog svetla, čak omogućavajući i proxy mapu tamne materije. Nalazi teleskopa podržavaju prevashodni kosmološki Lambda-CDM model, jačajući naše razumevanje ekspanzije univerzuma, iako naglašavajući postojeće tenzije u vezi sa Hablovom konstantom. Doprinosi Atacama Cosmology Telescope postavljaju osnovu za dalja istraživanja i testiranja kroz tekuće projekte kao što je Simons Observatorium.
Lunarna Landerova Zaposlena Dan: Fotografiše Pomračenje i Sakupljanje Stena
Lunarna lander pod imenom Blue Ghost, izgrađena od strane kompanije Firefly Aerospace, uspešno je završila svoju misiju na Mesecu, obeležavajući značajno dostignuće u komercijalnom istraživanju svemira. Pod pokroviteljstvom NASA-e, misija je trajala čitav lunarni dan—što je ekvivalentno dvema sedmicama na Zemlji—na bližoj strani Meseca, u Mare Crisiumu, velikoj lavinoj ravnici. Tokom svog boravka, Blue Ghost je izvršio nekoliko naučnih eksperimenata, uključujući bušenje u lunarnom tlu, beleženje slika u x-spektru Zemljinog zaštitnog magnetnog mehura i istraživanje misterioznog žutog sjaja u trenutku zalaska sunca na Mesecu.
Blue Ghost je sakupljao lunarne uzorke pomoću PlanetVac tehnologije, koja pokreće lunarni materijal u kontejner, pokazujući svoj potencijal za upotrebu u budućim misijama na Marsove mesece. Dodatno, eksperiment sa lnarnom magnetnom sondom pružio je uvid u ono što se nalazi ispod površine Meseca merenjem magnetnih polja i prirodnih struja.
Misija je takođe bila svedok potpunog pomračenja Sunca 14. marta, snimivši zadivljujuće slike uprkos ekstremnom padu temperature. Blue Ghost je napravio nekoliko visokorezolucionih fotografija lunarnog horizonta sjaja, fenomena primetnog, ali ne potpuno shvaćenog još od ere Apolo programa.
Iako se od svemirske letelice nije očekivalo da preživi hladnu lunarnu noć, Firefly Aerospace ostaje puna nade da će se Blue Ghost-a ponovo javiti kada sunce izađe početkom aprila. Misija demonstrira potencijal komercijalnih poduhvata u unapređivanju ljudskog razumevanja i istraživanja svemira.
Saturnovi prstenovi privremeno će nestati
Ove nedelje, poznati Saturnovi prstenovi izgledaće kao da nestaju zbog fenomena poznatog kao “prelaz prstenova preko ravni,” gde Saturnov nagib uzrokuje da se prstenovi poravnaju ivicom prema Zemlji. Ovaj događaj, koji se dešava 23. marta 2025. godine, privremeno zaklanja prstenove, čineći da Saturn liči na bledozutu sferu. Prstenovi će ponovo postati vidljivi do novembra 2025. godine. Ove nebeske strukture, koje se sastoje od leda i kamenih ostataka, bile su predmet proučavanja koje nam pomaže da razumemo gravitacione sile i orbitalnu mehaniku. Privremeni nestanak prstenova služi kao podsetnik na našu konstantno promenljivu kosmičku perspektivu.
NASA-ina letelica će napraviti drugi blizak prolaz pored Sunca
Nasa letelica, Parker solarna sonda, će napraviti svoj drugi bliski prolaz pored Sunca. Ovo je deo tri planirana susreta sa Sunčevom solarnom atmosferom. Parker je prethodno postavio rekord letenjem unutar 3,8 miliona milja od Sunca. U ovom predstojećem pokušaju, Parker ima za cilj da dostigne brzinu od 430.000 milja na sat. Prikupljeni podaci očekuju se da pomognu naučnicima da razumeju zašto je spoljašnja atmosfera Sunca toplija od njegove površine i šta utiče na solarni vetar. Parker solarna sonda je lansirana 2018. godine sa misijom da istražuje ove solarne misterije prolazeći kroz Sunčevu koronu.
Saturn sada ima rekordan broj meseca
Saturn je dramatično povećao broj poznatih meseca na 274, daleko nadmašujući bilo koju drugu planetu u našem solarnom sistemu. Nedavno otkriće 128 novih nepravilnih meseca naglašava haotičnu istoriju sudara meseca i formacija oko ovog gasnog diva. Ovi mali, nepravilni sateliti orbitiraju pod neobičnim uglovima i često u suprotnom smeru rotacije Saturna, što sugeriše prošle nebeske sudare. Astronomska su koristili napredne teleskope da identifikuju ove mesece, a zadatak njihovog imenovanja je sada u toku. Ovo otkriće naglašava dinamični sistem meseca Saturna i održava njegovo vođstvo nad Jupiterom, koji trenutno ima 95 meseca. Otkriće pruža nove uvide u istorije i Saturna i Jupitera i nudi bogatije razumevanje planetarnih meseca u našem solarnom sistemu.
Mikro munje iz kapljica vode kao iskra života na Zemlji
Nova istraživanja sa Univerziteta Stanford, objavljena u Science Advances, sugerišu da je život na Zemlji možda nastao ne od snažnih udara munja, već od sićušnih mikro munja koje proizvode kapljice vode. Studija otkriva da se organski molekuli, kao što je uracil, ključne komponente DNK i RNK, mogu formirati kada se kapljice vode rasprše u smešu gasova koja simulira atmosferu rane Zemlje. Ovaj koncept nudi alternativu hipotezi Miller-Urey, koja je predložila da bi munje koje deluju s gasovima mogle stvoriti ove molekule. Istraživači su otkrili da se kada se kapljice vode dele, one dobijaju suprotne električne naboje, što dovodi do varnica, ili “mikro munja,” između njih. Ovaj fenomen je mogao pružiti dosledan i pouzdan izvor energije neophodan za stvaranje organskih spojeva ključnih za nastanak života.
Neočekivani porast nivoa mora u 2024. godini
Nedavna analiza NASA-e prijavila je neočekivani porast globalnih nivoa mora tokom 2024. godine, prvenstveno zbog zagrevanja okeana i topljenja leda. Studija je pokazala da se nivo mora podiže za 0,23 inča godišnje, što je više od očekivane stope od 0,17 inča. Ova ubrzanje se u velikoj meri pripisuje termalnom širenju usled zagrevanja okeana, označavajući 2024. kao najtopliju godinu zabeleženu do sada. Od 1993. godine, globalni nivoi mora su porasli za 4 inča, pri čemu se stopa duplirala u tom periodu. Sadašnje i nadolazeće satelitske misije, kao što je Sentinel-6 Michael Freilich, nastavljaju da prate ove promene, ističući ključne posledice klimatskih promena.
NASA-ina teleskop SPHEREx lansiran za mapiranje svemira u infracrvenom spektru
NASA je uspešno lansirala teleskop SPHEREx na SpaceX Falcon 9 raketi iz Vandenberg Space Force baze. SPHEREx, ili Spektro-Fotometar za Istoriju Svemira, Epohu Reionizacije i Istraživač Leda, je na misiji da mapira celo nebo u infracrvenom svetlu, proizvodeći detaljnu trodimenzionalnu mapu kosmosa. Za razliku od James Webb svemirskog teleskopa, SPHEREx će istraživati celo nebo, sa ciljem da otkrije kosmičke tajne kao što su rani svemir, formiranje galaksija i poreklo vode u prostoru. Značajan cilj SPHEREx-a je da istraži kosmičku inflaciju, što bi moglo otkriti otiske u strukturi svemira od njegove brze ekspanzije nakon Velikog praska. Pored toga, SPHEREx je lansiran zajedno sa drugom misijom, PUNCH, što optimizuje NASA-ine resurse i smanjuje troškove. Očekuje se da će podaci koje prikupi SPHEREx unaprediti buduće astronomske misije i značajno doprineti našem razumevanju kosmologije, nauke o egzoplanetima i evoluciji galaksija.
Austrija će biti domaćin nove fabrike veštačke inteligencije
Evropska unija je najavila osnivanje šest novih “fabrika veštačke inteligencije”, od kojih će jedna biti locirana u Austriji, tačnije na Tehničkom univerzitetu u Beču (TU Wien). Ova inicijativa, poznata kao AI Factory Austria, ima za cilj da podrži etički, praktičan i održivi razvoj veštačke inteligencije time što pomaže poslovima, istraživačima i donosiocima politika u pretvaranju ideja u praktična rešenja. Fabrika će biti podržana od strane Austrijskog instituta za tehnologiju i Advanced Computing Austria i iskoristiće mrežu EU superkompjutera kako bi integrisala računsku moć, podatke i talente. Ovaj potez je deo šire strategije EU za unapređenje svog tehnološkog sektora, dopunjujući inicijative poput Evropskog zakona o čipovima. Fabrike u Nemačkoj, Francuskoj, Sloveniji, Poljskoj, Bugarskoj i Austriji igraće ključnu ulogu u pozicioniranje EU kao lidera u inovacijama veštačke inteligencije.
