Dve milijarde ljudi širom sveta nemaju pristup bezbednoj pijaćoj vodi, što suštinski utiče na njihov svakodnevni život i predstavlja ozbiljne zdravstvene rizike. Dok šest milijardi ljudi uživa u trenutnom pristupu čistoj vodi kod kuće, za one koji je nemaju, implikacije su ozbiljne. Ovaj jaz znači da milioni troše sate svakodnevno u prikupljanju vode. Iako možda poseduju potencijalno bezbedne izvore kao što su bunari ili cevovodni sistemi, oni često nisu locirani kod kuće, zbog čega je pristup vremenski zahtevan i ponekad nepouzdan.
U zemljama sa niskim prihodima, mnogi se oslanjaju na neobezbeđene izvore vode kao što su potoci, reke ili bunari pored puta koji su skloni kontaminaciji. Porodice konzumiraju vodu koja može sadržati štetne hemikalije, bakterije ili viruse, čime se povećava rizik od bolesti koje se prenose vodom, kao što su kolera i dizenterija, što godišnje doprinosi sa 800.000 smrtnih slučajeva.
Prikupljanje vode je pretežno teret na ženama i deci, koji gube dragoceno vreme koje bi inače mogli da provedu u obrazovanju ili zaposlenju. Neke porodice posvećuju do 70 sati nedeljno samo za prikupljanje vode. Prelazak na bezbedan pristup vodi kod kuće oslobodio bi značajne vremenske resurse i poboljšao kvalitet života.
Napredak od 2017. godine, kada je bezbedna pijaća voda postala glavni pokazatelj u odnosu na ‘poboljšane izvore vode’, pokazuje da 95% svetske populacije sada koristi poboljšan izvor vode. Međutim, obezbeđivanje da ova voda ostane bez kontaminacije na mestu potrošnje je sve veći izazov.
Širenje infrastrukture za isporuku pijaće vode do domova, posebno u udaljenim ili ruralnim oblastima, ostaje ključno za postizanje univerzalne čiste vode do 2030. godine. Ova potreba naglašava ciljeve globalnog razvoja za smanjenje zdravstvenih rizika i podršku ekonomskoj stabilnosti porodica širom sveta.
prekosutra.com