Nova tehnika koja koristi femtosekundne lasere mogla bi revolucionisati izgradnju kvantnih računara. Istraživački tim iz Lawrence Berkeley National Laboratory uspeo je da stvori i precizno pozicionira kvantne bitove (qubits) u silicijumu ubrizgavanjem vodonika. Ova metoda omogućava kreiranje kvantnih emitera na zahtev, što je ključno za programabilne kvantne arhitekture i mreže. Kvantni računari su sposobni da rešavaju složene probleme mnogo brže od trenutnih superkompjutera, a nova tehnika pomaže u stvaranju pouzdanih kvantnih čvorova koji se mogu koristiti za sigurnije kvantne internet mreže. Očekuje se da će ova tehnologija unaprediti industriju kvantnog računarstva i omogućiti nova saznanja u oblastima kao što su zdravlje i veštačka inteligencija. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
SpaceX beleži značajne uspehe sa Starship letom 4, gde su Booster 11 i Ship 29 postigli važne ciljeve. Ovaj uspeh donosi važne promene za buduće letove, posebno u oblasti Termalnog Zaštitnog Sistema (TPS). Let 4 se izdvojio po uspešnom vertikalnom sletanju Boostera 11 u Meksičkom zalivu, i kontrolisanom povratku Ship 29 kroz atmosferu uprkos oštećenjima na krilima. SpaceX inženjeri već rade na unapređivanju TPS-a i jačanju pločica radi zaštite budućih letova.
Za let 5, SpaceX planira da prilagodi dizajn toplinskog štita i da unese poboljšanja nakon problema sa letom 4. Booster 12, koji čeka statički test, biće prvi koji će pokušati potpuno kontrolisano sletanje. Ova priprema uključuje i temeljne promene u strukturi Orbitalne Lansirne Rampe B, sa novim čeličnim stubovima ispunjenim betonom.
Ovaj napredak ukazuje na značajne tehnološke inovacije koje donose poboljšanja u efikasnosti i sigurnosti budućih misija, dok SpaceX nastavlja sa nadogradnjom svojih sistema za sledeći letni ciklus.
Naučnici širom sveta s nestrpljenjem iščekuju kosmički događaj nove koji će izgledati kao da dodaje “novu zvezdu” na noćno nebo negde između sada i septembra, prema podacima NASA-e. Taj spektakl će biti toliko sjajan da će biti vidljiv golim okom.
“Ovo je događaj koji se dešava jednom u životu i stvoriće mnogo novih astronoma, pružajući mladim ljudima kosmički događaj koji mogu sami posmatrati, postavljati svoja pitanja i prikupljati sopstvene podatke,” rekla je dr Rebekah Hounsell, pomoćna naučna istraživačica specijalizovana za novine u NASA-inom Centru za svemirske letove Goddard u Greenbeltu, Maryland.
Sistem poznat kao T Coronae Borealis, ili jednostavno “T CrB”, je mali binarni zvezdani sistem smešten u severnom delu galaksije Mlečni put, na oko 3,000 svetlosnih godina od Zemlje. Sistem se sastoji od belog patuljka – mrtve zvezde veličine Zemlje sa masom sličnom našoj Suncu – koji polako otima vodonik od drevnog crvenog giganta. Oko svakih 80 godina, vodonik sa crvenog giganta se nakuplja na površini belog patuljka i izaziva nasilnu termonuklearnu eksploziju koja izbacuje vodonik u svemir u vidu spektakularnog svetlosnog šoua.
Posmatrači na Zemlji će imati dojam kao da se nova zvezda pojavila na nebu. Poslednja nova na T CrB bila je 1946. godine, a prvo zabeleženo viđenje se dogodilo pre više od 800 godina od strane opata u Nemačkoj.
Hounsell objašnjava da se nova ne treba mešati sa supernovom, koja se dešava kada masivna zvezda eksplodira na kraju svog životnog ciklusa, uništavajući se u tom procesu. U slučaju nove, patuljasta zvezda ostaje netaknuta, ali izbacuje nagomilani materijal u blještavom bljesku. Očekuje se da će se događaj desiti do kraja leta, jer binarni sistem pokazuje slične obrasce ponašanja onima koji su viđeni pre događaja 1946. godine.
Nasa je izjavila da nije došlo do hitne situacije na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) nakon što je na zvaničnom prenosu uživo slučajno emitovana medicinska vežba koja je simulirala člana posade u ekstremnoj medicinskoj opasnosti, što je izazvalo uzbunu na društvenim mrežama. U saopštenju je rečeno da je zvuk greškom došao sa simulacije na Zemlji, gde su se članovi posade i timovi na zemlji obučavali za različite scenarije u svemiru. Svi članovi posade su sigurni i zdravi, a predstojeća svemirska šetnja će se odvijati po planu.
Nove slike vulkanskim kraterima prekrivenog Jupiterovog meseca Ija, snimljene pomoću Velikog binokularnog teleskopa na planini Graham u Arizoni, nude najvišu rezoluciju Ija ikada postignutu sa Zemlje. Ove slike omogućene su novim instrumentom za optičko snimanje visokog kontrasta, nazvanim SHARK-VIS, i adaptivnim optičkim sistemom teleskopa, koji kompenzuje zamagljivanje izazvano atmosferskim turbulencijama.
Slike koje će biti objavljene u časopisu “Geophysical Research Letters” otkrivaju površinske karakteristike Ija veličine do 80 kilometara. To je ekvivalent gledanju objekta veličine novčića sa udaljenosti od 160 kilometara. SHARK-VIS je omogućio istraživačima da identifikuju značajan događaj ponovnog površinskog oblikovanja oko Pelea, jednog od najistaknutijih vulkana na oju. Erupcije na Iju, najaktivnijem vulkanskom telu u Sunčevom sistemu, nadmašuju svoje ekvivalente na Zemlji.
Prema Al Konradu, glavnom autoru rada, Ijove erupcije pružaju jedinstvenu priliku za proučavanje moćnih erupcija koje su oblikovale Zemlju i Mesec u dalekoj prošlosti. Studije poput ove pomažu istraživačima da razumeju zašto su neki svetovi u Sunčevom sistemu vulkanski aktivni dok drugi nisu, i mogu u budućnosti baciti svetlo na vulkanske svetove u egzoplanetarnim sistemima oko obližnjih zvezda.
Kao najbliži Jupiterov Galilejev mesec, Ijo se stalno nalazi u gravitacionom “nadvlačenju” između Jupitera, Evrope i Ganimeda, što dovodi do topljenja zbog trenja u njegovoj unutrašnjosti i izaziva intenzivnu vulkansku aktivnost. Praćenjem erupcija na Iju, naučnici se nadaju da će steći uvid u kretanje materijala ispod površine meseca, njegovu unutrašnju strukturu i mehanizam plimnog zagrevanja odgovoran za intenzivan vulkanizam.
Vulkanska aktivnost na Iju prvi put je otkrivena 1979. godine, kad je Linda Morabito, inženjer na NASA-inom Voyager misiji, uočila erupcijski oblak na jednom od snimaka. Od tada, mnogobrojna posmatranja su dokumentovala Ijovu nemirnu prirodu, kako sa svemirskih misija tako i sa Zemlje.
Studija autora Ešli Dejvis, glavna naučnica u NASA-inom laboratoriju za mlazni pogon, naglašava da su nove slike SHARK-VIS instrumenta bogate detaljima koji omogućavaju identifikaciju velikih događaja ponovnog površinskog taloženja oko Pelea. Slična sekvenca erupcija zabeležena je kod NASA-inog Galileo svemirskog broda.
Instrument SHARK-VIS izgrađen je od strane Italijanskog nacionalnog instituta za astrofiziku i nudi posebno oštre slike koje omogućavaju posmatranje površinskih promena i taloženja, što nije moguće infracrvenim senzorima.
SpaceX je lansirao još jednu seriju svojih Starlink satelita u orbitu kasno u petak, 31. maja. Raketa Falcon 9, koja je nosila 23 satelita za širokopojasni internet, poletela je sa stanice Cape Canaveral Space Force u 22:37 po lokalnom vremenu (02:37 GMT 1. juna) nakon blagog kašnjenja od 26 minuta zbog vremenskih uslova. Prva faza Falcon 9 rakete se vratila na Zemlju i sletela na dron brod nazvan “A Shortfall of Gravitas” u Atlantskom okeanu. Ovo je bilo 14. lansiranje i sletanje za ovaj konkretni booster.
Gornja faza Falcon 9 rakete je nastavila da nosi 23 Starlink satelita u nisku orbitu Zemlje, gde su raspoređeni oko 65 minuta nakon poletanja. Ovo lansiranje je označilo 57. orbitalnu misiju SpaceX-a ove godine i 40. lansiranje posvećeno Starlink satelitima u 2024. godini. Do danas, kompanija je lansirala više od 6.500 Starlink satelita u nisku orbitu Zemlje, od kojih je oko 6.000 trenutno operativno.
Lansiranje Starlink satelita se dogodilo na četvrtu godišnjicu prvog SpaceX-ovog lansiranja s posadom, Demo-2 testnog leta prve Crew Dragon letelice, koja je lansirala NASA astronaute Douga Hurleya i Boba Behnkena na Međunarodnu svemirsku stanicu 31. maja 2020. godine.
Kineski svemirski brod sleteo je na tamnu stranu Meseca kako bi prikupio uzorke tla i kamenja, što bi moglo pružiti uvid u razlike između manje istraženog regiona i poznatije bliže strane. Modul za sletanje dodirnuo je površinu u krateru poznatom kao Basen Južni pol-Aitken. Misija, deo programa istraživanja Meseca Chang’e, šesta je po redu i druga osmišljena za prikupljanje uzoraka. Prva takva misija, Chang’e 5, donela je uzorke sa bliže strane Meseca 2020. godine.
Ovaj program deo je sve veće rivalstva sa SAD, Japanom i Indijom u svemirskom istraživanju. Kina planira da do 2030. godine pošalje čoveka na Mesec, što bi je učinilo drugom zemljom koja je to postigla posle SAD. Amerika takođe planira da ponovo pošalje astronaute na Mesec, prvi put posle više od 50 godina, sa ciljem do 2026. godine.
Svemirski brod će koristiti mehaničku ruku i bušilicu da prikupi do 2 kilograma materijala sa površine i ispod nje tokom oko dva dana. Uzorci će biti vraćeni na Zemlju u kapsulu za ulazak, koja je planirana da sleti u pustinju u regionu Unutrašnja Mongolija oko 25. juna.
Misije na tamnoj strani Meseca su teže zbog potrebe za satelitom za prenos komunikacije i manje ravnih površina za sletanje. Basen Južni pol-Aitken, najstariji i najveći krater na Mesecu, mogao bi pružiti rane informacije o Mesecu jer je nastao pre više od 4 milijarde godina i ima prečnik od 2.500 kilometara.
SpaceX je zakazao datum lansiranja za sledeću integrisanu test letelicu Starship za 5. jun, fokusirajući se na demonstraciju sposobnosti vraćanja obe faze letelice u ispravnom stanju. Ovaj let, četvrti po redu, biće sproveden sa Starbase lokacije u Južnom Teksasu.
Cilj ove misije je pokazati sposobnost sletanja Super Heavy boostera u Meksički zaliv i kontrolisanog ulaska Starshipa. Za razliku od prethodnih testova, ovaj put neće biti u letu testova poput otvaranja teretnog prostora ili prenosa goriva. Umesto toga, vozilo će sleteti u Indijski okean, bez potrebe za deorbitnim sagorevanjem za ponovno ulazak.
Nakon analiza trećeg leta, SpaceX je unapredio hardver i softver, a uvedene su promene kako bi se smanjila masa boostera i poboljšale performanse motora. Tokom trećeg leta, Starship je izgubio kontrolu nad držanjem zbog začepljenja ventila, a booster je trpeo kvarove motora usled blokade filtera u linijama tečnog kiseonika. SpaceX je na osnovu tih saznanja pojačao redundanciju i unapredio dizajn kako bi poboljšao pouzdanost.
Izvršni direktor Elon Musk izrazio je nadu da će se u narednom letu demonstrirati da Super Heavy booster može sleteti na “virtuelni toranj” u Meksičkom zalivu, uz potencijalni povratak na toranj u Starbase-u tokom petog leta.
NASA je lansirala prvi od dva istraživačka satelita koji će meriti koliko toplote se gubi u svemir iz Arktika i Antarktika. Satelit veličine kutije za cipele lansiran je u subotu u 7:42 po lokalnom vremenu (3:42 po istočnom vremenu) na raketi Electron kompanije Rocket Lab, sa lansirnog kompleksa Mahia na Novom Zelandu.
Misija, poznata kao Polar Radiant Energy in the Far-InfraRed Experiment (PREFIRE), ima za cilj poboljšanje razumevanja naučnika o tome kako vodena para, oblaci i drugi elementi Zemljine atmosfere zadržavaju toplotu i sprečavaju je da zrači u svemir. Prikupljeni podaci će pomoći u unapređenju klimatskih modela i omogućiti preciznija predviđanja uticaja klimatske krize na nivo mora, vreme, pokrivenost snegom i ledom.
PREFIRE se sastoji od dva CubeSat satelita opremljena specijalizovanim miniaturom senzorima za toplotu. Drugi satelit će biti lansiran ubrzo nakon prvog, a oba će se nalaziti u asinhronim blisko-polarni orbitama, prolazeći preko istih tačaka u različito vreme, što će omogućiti češće merenje kratkoročnih fenomena kao što je uticaj oblačnosti na temperature ispod njih.
Projekat Space Trash Signs stvorio je “sazvežđa” od nefunkcionalnih satelita i starih delova raketa kako bi skrenuo pažnju na sve veći problem svemirskog otpada. Ovaj projekat je rezultat saradnje između kompanije za održivost svemira Privateer, nemačke dizajnerske agencije Moby Digg, vizuelnog umetnika Franka Gräfea i komunikacione agencije Serviceplan Innovation. Sazvežđa svemirskog đubreta mogu se istraživati na posebnom veb sajtu, u aplikacijama za posmatranje zvezda i u posebnim programima prikazivanim u planetarijumima širom sveta. Cilj projekta je da skrene pažnju na rastući problem svemirskog otpada pred sastanak Komiteta Ujedinjenih nacija za mirnodopsko korišćenje svemira u junu, koji će raspravljati o merama potrebnim za uređenje svemira oko Zemlje.
Sazvežđa su sastavljena na osnovu stvarnih podataka o praćenju svemirskog otpada koje je prikupio Privateer. Za razliku od poznatijih zvezdanih sazvežđa, ova sazvežđa se ne mogu posmatrati sa Zemlje jer svemirski otpad orbitira Zemljom brzinom od preko 27.359 kilometara na sat. Veštačka inteligencija je korišćena za pronalaženje obrazaca u podacima Privateera, a sa im se zatim vremenski označila tačka u kojoj su otkriveni.
Sazvežđa su odabrana kako bi istakla najpogubnije posledice problema svemirskog otpada. Na primer, “Pokvareni kompas”, uočen iznad Bermuda u januaru 2023, ukazuje na štetu koju bi svemirski otpad mogao naneti globalnim satelitima za navigaciju, kao što su američki GPS ili evropski Galileo sistem. Na sličan način, “Veliki 404” – zabeležen iznad zapadne Afrike u februaru 2023 – označava posledice uništenja satelita za internet povezivanje koji povezuju izolovane zajednice širom sveta. “Nedostupna prognoza”, zabeležena iznad Indije u aprilu 2023, simbolizuje nesigurnost sa kojom bi se svet suočio ukoliko bi izgubio svoje meteorološke satelite. Sveukupno, deset sazvežđa čini ovu kolekciju.
Trenutno više od 160 miliona komada ljudskog svemirskog otpada orbitira Zemljom, uključujući cele nefunkcionalne satelite, iskorišćene raketne stupnjeve i sitne fragmente proizvedene u sudarima većih objekata. Rizik od orbitalnih sudara naglo raste zbog sve većeg broja satelita u orbiti, potpomognutog pojavom malih satelita i internet-konstelacija poput SpaceX-ovog Starlinka. Stručnjaci strahuju da bi bez preventivnih mera, poput uklanjanja većih komada otpada, svemir oko Zemlje mogao postati potpuno neupotrebljiv. Ističe se mogućnost pojave Kesslerovog sindroma, situacije u kojoj bi fragmenti iz svakog novog sudara izazvali dodatne sudare, stvarajući još više fragmenata i dalje sudare.
